Svet oko mene i JA

Budi čovek od akcije... Mislio sam o tebi.. Mislio o nama.. Mislio o sebi. Mislio sam o mnogo čemu, Zapravo, ni o čemu. Na kraju krajeva... Mislio sam da ću prvi otići, Da ovog osećaja neće biti. Mislio sam, i da ću tvoj osmeh lako zaboraviti, Da tužnog lica neću ostariti. Izgleda da sam samo mislio, O tebi.. O nama.. O sebi. I samo se u mislima svojim gubio, Tebe za to vreme izgubio. Stefan Nešić

Za nju. Za mene. Za nas. Za taj osećaj... Subota, 05:20 Toplo letnje jutro, sunčevi zraci polako obasjavaju tvoju sobu. Povetarac već uveliko vodi svoje nevidljive ratove, oni dobijeni završe i na mom licu. Dovoljno da se osetim zivim. Prethodnih nekoliko dana kiša je neumorno padala.. vazduh, još uvek miriše na nju. Nervozni vozači u daljini trube, i time mi dočaravaju da je grad već počeo da se budi. Vrane pevuše svoju jutarnju pesmu. Kako sam ih samo nekad' mrzeo! Danas mi ni one ne smetaju. Polako počinjem da se navikavam na ovo, na buđenje u tvojoj sobi. Fali mi još samo onaj zvuk fontane sa kruga kako bi jutro i zvanično moglo da počne. Brzo će i ona. U polumračnoj sobi, sa zelenim policama, u malom krevetu pored prozora, sa moje desne strane ležiš ti. U položaju tela koji samo tebi odgovara, sa međusobno isprepletanim nogama. Prstima milujem tvoje lice i kroz šapat izgovaram:                - Ej, vreme je za buđenje. Odmahuješ rukom.              

Za nju. Za mene. Za nas. Za taj osećaj...  Čujem zvuk telefona. Polako otvaram snene oči i osluškujem. Lagano komešanje po krevetu me još više razbuđuje. Ustaješ, čujem te nežne korake kako se udaljavaju, trudiš se da budeš što više tiha. Telefon prestaje da zvoni. - Halo... Moj omiljeni zvuk, tvoj glas. Samo što ovog puta drugačije zvuči.. pomalo napeto. Otvaram oči, praveći se u isto vreme da još uvek spavam. Pogledom pretražujem studentsku sobu i tamo gde se sjedinjuju jutarnji zraci sunca i tvoja lepota. Tamo stojiš ti... Tvoj izraz lica, taj zamišljeni pogled i nemoć u njemu.. Znao sam da je on.. Zatvaram oči, ne želim da znaš da sam budan. Grčim se u isčekivanju da me probudiš. Prekidaš razgovor i laganim koracima prilaziš. - Bucko, jesi budan?  Taj glas me na trenutak umirio, ali.. znao sam da to nije sve. Da postoji još nešto. Da sledi nešto što ne želim čuti. Barem ne sada. - Moram da idem.  Bes, nemoć i tuga... polako preuzimaju moje telo. Počinjem u

Kada padne noć. Svetla se ugase. Dobra stara tišina nastane. Tada... Misli postanu previše glasne. U glavi... Stari nemi film caruje. Bljesak uspomena stanuje. Glumci dobro poznati. Pomalo naivni. Stalno iste greške prave. Nisu uspeli da shvate. Kako svoju ljubav da podele. Nisu znali... Niko im nije ni rekao, Da se ljubav, jednostavno... Ili desi. Ili umre. Nisu znali da se vole. Pokušali su i nisu uspeli... Stefan Nešić

Gledala si u mene. Tako naivno. Tako iskreno. Tako zaljubljeno. Nisi se bojala da to i pokažeš. Nisi se bojala da to i kažeš. A ja.. Ja.. Ponekad prošetam onim našim ulicama. Pa zastanem pored svake klupe. I onda, Uhvatim sebe kako razmišljam. Ponajviše o nama. Onako, pomalo zaneseno. I tada, nostalgično shvatim. Kako mi, zapravo, tvoj osmeh i dalje fali. I pitam se šta je sve moglo biti? Zapravo i ništa.. Ništa više od onog što smo bili. Ništa manje od onog što smo imali. Ništa više nismo ni zaslužili. A opet.. Nije da nismo bili zaljubljeni. Samo smo bili previše mladi. Hmm... A one klupe? One ulice? Znam, nisu to više naše ulice. Znam, nisu to više ni naše klupe. Sada tuda tumaraju neke druge zaljubljene duše. A mi? Mi smo odavno prestali da postojimo. Sada su to samo sećanja. Sećanja na neka prošla vremena. I na po koju klupu. I na po koju ulicu. I na po koji osmeh.. Ali to je naše samo u našim sećanjima. Mi, jednostavno.. Nismo ništa više od toga zaslužili... Ništa više od seća

Sinoć sam te sanjao.. Valjda je i to moralo da se desi posle intenzivnog razmišljanja o tebi? I samo da znaš, Bilo je lepo. Toliko lepo da ujutro nisam želeo da se probudim. Samo sam hteo još malo da sanjam... Hoću da popijem kafu.. Da dođem malo sebi. Odavno se ovako nisam osećao. A to je bio samo san. Ne mogu ni da zamislim kako bih se, tek, osećao da se to "stvarno" desilo. Žao mi je što u ovom trenutku nemam reči kojima bih mogao da ti opišem sve ono što osećam i mislim u vezi tog sna. Prosto, tražim ih, ali one kao da namerno beže. Hvatam se u koštac sa svojim dahom, tražeci još jednom te čarobne reči. Ali ništa.. Oprosti. Znaš da mogu pričati do besvesti o stvarima do kojih mi nije stalo.. Te stvari mi nisu važne, ništa prema njima ne osećam. Sa tobom ne mogu tako! Jednostavno, te reči moraju biti čarobne.. Ali bez brige, Naći cu ja njih ili će one mene naći kada se budemo najmanje tražili. Možda već večeras, Kada budem zaspao i opet tebe budem

Zaspao sam bio. Tebi se nadao. U snu te usnio. U tebe se zaljubio. Zlatnu ribicu našao. Tebe tražio. Zvezdu padalicu video. Tebe zamislio. Svoje srce daću. Tvoje čuvaću. Ceo moj svet si ti. Ti si moj svet šareni. S tobom bih svet svoj gradio. S tobom bih kule pravio. Svaki kralj svoju kraljicu treba. Svaka ljubav svoje kraljevstvo vreba. Zbog tebe ja pesme pišem. I noćima uzdišem. Da li čitaš ovo sada? Ili te samo boli glava. Dani prolaze. Od tebe ni glasa. Svete moj, gde li si sada? Stefan Nešić

Mladić sam samo bio. Šibicom se igrao. Vatru raspalio, Sebe zapalio. Taj pogled me izludeo. Poljubac totalno zbunio. Dok sam trepnuo. Već je bilo kasno. Navučen na tebe sam bio jasno. Bio sam samo stranac. Vremenom postao neznanac. Taj neznanac postao je stranac. Bio sam ti… I sve. I ništa. Bio sam samo igračka. Noćima te sanjao. U snovima dozivao. Ni ‘’zbogom’’ mi nisi rekla. Otišla si neka. Nije te bilo dugo. Nije te bilo nikako. Opet si sasvim slučajno ušla u moj san. I opet sam te olako shvatio. Naravno, jasno je kao dan. Navučen sam opet bio ja. Samo ovog puta. Igračka neću biti ja. Ili ću tebi biti sve. Ili neću biti ništa. Hej ti. Da, baš ti! Odakle ti pravo? Odakle ti pravo da se sa mnom igraš? Da mi noćima mira ne daš? Odakle ti pravo da mi nedostaješ ovako? Tvoje usne da poljubim. Noćima ja žudim. Sa tobom bih da se budim. Jutrom da poludim. Danju da spavam. Noću da te obožavam. Stalno bih da te gledam. Tvoje ruke nikome ne da

Moj svet Noćima mi mira ne daš. Dok me u oči gledaš. Tvoje usne da poljubim. Noćima ja žudim. Sa tobom bih da se budim. Jutrom da poludim. Danju da spavam. Noću da te obožavam. U tvom osmehu je lepota. U zagrljaju divota. Voleti tebe nije lako. Ali previše je slatko. Stalno bih da te gledam. Tvoje ruke nikome ne dam. Ti nisi savršenstvo. Ti nisi cvet. Ti si jednostavno samo, Ceo moj svet... Stefan Nešić

Pitam se samo da li si stvarna? Da li si realna? Noćima te sanjam. U snovima dozivam. Da li neko drugi tvoju dušu slama kada ostaneš sama? Boliš me kao rak rana. Pitam se samo… voliš li me sada? Gde li si sada? Pitam se, pitam samo… da li o meni sanjaš tamo? Da li me noćima dozivaš? U svoje srce pozivaš?  Pitanjima sebe mučim.  Bez ikakvog odgovora slutim. Verovatno me volela nisi. Sa mojim osećanjima se igrala ti si. Ni ‘’zbogom’’ mi nisi rekla. Otišla si neka. Duša me boli. Srce se cepa. Ali neka, neka. Pokušala si da se igraš sa mnom davno. Igračka sam ti postao stvarno. Ovog puta neće ići tako. Odbio sam te glatko. Ceh sam već jednom davno platio. Sebi život upropastio. Pitam se, pitam… da li si stvarna? Pitam se, pitam… da li si realna? Od đavola sam anđela napravio. Od anđela sam vešticu dobio. Meni ne trebaju mrvice hleba. Meni treba ljubav neka. Ja za tebe muškarac nisam. Igračka sam samo tvoja bio.  Nađi novu igračku svoju.

Decembarska noć. Napolju je hladno. Bio je sasvim običan dan, Te noći si ušla u moj san. Ušla sasvim slučajno. Ušla sasvim nečujno. Naivan sam bio. Olako te shvatio. Dušu si mi uzela, Srce zarobila. Dok sam trepnuo. Već je bilo kasno. Navučen na tebe sam bio jasno. Bio sam ti… I sve. I ništa. Bio sam samo igračka. Igračka sa rokom trajanja. Nije te bilo dugo. Nije te bilo nikako. Opet si sasvim slučajno ušla u moj san. I opet sam te olako shvatio. Naravno, jasno je kao dan. Navučen sam opet bio ja. Ceh sam jednom platio. Grešku opet ponovio. Samo ovog puta. Igračka necu biti ja.. Ili cu tebi biti sve. Ili neću biti ništa. Stefan Nešić

Stranac Mladić sam samo bio. Šibicom se igrao. Vatru raspalio, Sebe zapalio. Đavolu sam ruku dao, Opasan ples zaigrao. Taj pogled me izludeo. Poljubac totalno zbunio. Znaš... Bio sam samo stranac. Vremenom postao neznanac. Taj neznanac postao je stranac. Teško je kada neznanac ljubi, A stranac voli. Teško je kada tu budućnost ne postoji. Birati može svako. Ja sam izabrao voleti tebe tako. Kockao se sa srećom svojom. Ljubav na kocku s tavio. Kockar na kraju postao. Ljubav i kocka mi ne idu glatko, Na kraju sam nesrećan postao tako. Zašto, Mora biti tako? Zašto, Svako ljubav mora kriti...? Folirati se može svako, Al' voleti nikako. Zato, Vreme je da maske padnu. Lica prava da se pokažu. ko je ko u igri toj... Znaš... Da te onaj s tranac i onaj neznanac... Znaš... Da te neznanac i dalje ljubiti želi. A stranac? Stranac nije ni prestajao da te voli! Znaš... Stefan Nešić

Hej ti! Hej... Hej ti. Mlada devojko. Nežnog pogleda. Prelepog osmeha. Da, baš ti! Sanjao sam te. Sanjao tvoje nežno lice. Delovala si mi kao stranac. Savršeni stranac. Hej ti. Da, baš ti! Odakle ti pravo? Odakle ti pravo da se sa mnom igraš? Da mi noćima mira ne daš? Odakle ti pravo da mi nedostaješ ovako? Hej ti. Da, baš ti! Da l' i ja tebi noćima mira ne dam? Da l' i ja tebi nedostajem ovako? Hej ti. Da, baš ti! Hoćeš li mi doći, razum mi smiriti, pamet izbistriti. Hoćeš li se sa mnom družiti, ljubav mi pružiti? Hej ti! Stefan Nešić

Mi Otvori se. Budi srećna. Budi nasmejana. Budi dovoljno jaka. Budi moja zvezda vodilja, moj razum i moja pamet. Budi moja kraljica, hodaj sa mnom po putevima posutih ruža. Hajde, da stvaramo nešto. Hajde, da stvaramo naš svet. Hajde, uhvati se za moje ruke i ne puštaj.   Hocu da budem zbog tebe srećan. Hocu da budem zbog tebe nasmejan. Hocu da budem zbog tebe jak. Hocu da budem tvoja zvezda vodilja, tvoj razum i tvoja pamet. Hocu da budem tvoj kralj, I da sa tobom hodam po putevima posutih ruža. Hajde, da stvaramo nešto. Hajde, da stvorimo naš svet. Hajde, daj mi svoje ruke i drži me. Stefan Nešić