Svet oko mene i JA

Mladić sam samo bio. Šibicom se igrao. Vatru raspalio, Sebe zapalio. Taj pogled me izludeo. Poljubac totalno zbunio. Dok sam trepnuo. Već je bilo kasno. Navučen na tebe sam bio jasno. Bio sam samo stranac. Vremenom postao neznanac. Taj neznanac postao je stranac. Bio sam ti… I sve. I ništa. Bio sam samo igračka. Noćima te sanjao. U snovima dozivao. Ni ‘’zbogom’’ mi nisi rekla. Otišla si neka. Nije te bilo dugo. Nije te bilo nikako. Opet si sasvim slučajno ušla u moj san. I opet sam te olako shvatio. Naravno, jasno je kao dan. Navučen sam opet bio ja. Samo ovog puta. Igračka neću biti ja. Ili ću tebi biti sve. Ili neću biti ništa. Hej ti. Da, baš ti! Odakle ti pravo? Odakle ti pravo da se sa mnom igraš? Da mi noćima mira ne daš? Odakle ti pravo da mi nedostaješ ovako? Tvoje usne da poljubim. Noćima ja žudim. Sa tobom bih da se budim. Jutrom da poludim. Danju da spavam. Noću da te obožavam. Stalno bih da te gledam. Tvoje ruke nikome ne da

Moj svet Noćima mi mira ne daš. Dok me u oči gledaš. Tvoje usne da poljubim. Noćima ja žudim. Sa tobom bih da se budim. Jutrom da poludim. Danju da spavam. Noću da te obožavam. U tvom osmehu je lepota. U zagrljaju divota. Voleti tebe nije lako. Ali previše je slatko. Stalno bih da te gledam. Tvoje ruke nikome ne dam. Ti nisi savršenstvo. Ti nisi cvet. Ti si jednostavno samo, Ceo moj svet... Stefan Nešić

Pitam se samo da li si stvarna? Da li si realna? Noćima te sanjam. U snovima dozivam. Da li neko drugi tvoju dušu slama kada ostaneš sama? Boliš me kao rak rana. Pitam se samo… voliš li me sada? Gde li si sada? Pitam se, pitam samo… da li o meni sanjaš tamo? Da li me noćima dozivaš? U svoje srce pozivaš?  Pitanjima sebe mučim.  Bez ikakvog odgovora slutim. Verovatno me volela nisi. Sa mojim osećanjima se igrala ti si. Ni ‘’zbogom’’ mi nisi rekla. Otišla si neka. Duša me boli. Srce se cepa. Ali neka, neka. Pokušala si da se igraš sa mnom davno. Igračka sam ti postao stvarno. Ovog puta neće ići tako. Odbio sam te glatko. Ceh sam već jednom davno platio. Sebi život upropastio. Pitam se, pitam… da li si stvarna? Pitam se, pitam… da li si realna? Od đavola sam anđela napravio. Od anđela sam vešticu dobio. Meni ne trebaju mrvice hleba. Meni treba ljubav neka. Ja za tebe muškarac nisam. Igračka sam samo tvoja bio.  Nađi novu igračku svoju.

Decembarska noć. Napolju je hladno. Bio je sasvim običan dan, Te noći si ušla u moj san. Ušla sasvim slučajno. Ušla sasvim nečujno. Naivan sam bio. Olako te shvatio. Dušu si mi uzela, Srce zarobila. Dok sam trepnuo. Već je bilo kasno. Navučen na tebe sam bio jasno. Bio sam ti… I sve. I ništa. Bio sam samo igračka. Igračka sa rokom trajanja. Nije te bilo dugo. Nije te bilo nikako. Opet si sasvim slučajno ušla u moj san. I opet sam te olako shvatio. Naravno, jasno je kao dan. Navučen sam opet bio ja. Ceh sam jednom platio. Grešku opet ponovio. Samo ovog puta. Igračka necu biti ja.. Ili cu tebi biti sve. Ili neću biti ništa. Stefan Nešić

Stranac Mladić sam samo bio. Šibicom se igrao. Vatru raspalio, Sebe zapalio. Đavolu sam ruku dao, Opasan ples zaigrao. Taj pogled me izludeo. Poljubac totalno zbunio. Znaš... Bio sam samo stranac. Vremenom postao neznanac. Taj neznanac postao je stranac. Teško je kada neznanac ljubi, A stranac voli. Teško je kada tu budućnost ne postoji. Birati može svako. Ja sam izabrao voleti tebe tako. Kockao se sa srećom svojom. Ljubav na kocku s tavio. Kockar na kraju postao. Ljubav i kocka mi ne idu glatko, Na kraju sam nesrećan postao tako. Zašto, Mora biti tako? Zašto, Svako ljubav mora kriti...? Folirati se može svako, Al' voleti nikako. Zato, Vreme je da maske padnu. Lica prava da se pokažu. ko je ko u igri toj... Znaš... Da te onaj s tranac i onaj neznanac... Znaš... Da te neznanac i dalje ljubiti želi. A stranac? Stranac nije ni prestajao da te voli! Znaš... Stefan Nešić

Hej ti! Hej... Hej ti. Mlada devojko. Nežnog pogleda. Prelepog osmeha. Da, baš ti! Sanjao sam te. Sanjao tvoje nežno lice. Delovala si mi kao stranac. Savršeni stranac. Hej ti. Da, baš ti! Odakle ti pravo? Odakle ti pravo da se sa mnom igraš? Da mi noćima mira ne daš? Odakle ti pravo da mi nedostaješ ovako? Hej ti. Da, baš ti! Da l' i ja tebi noćima mira ne dam? Da l' i ja tebi nedostajem ovako? Hej ti. Da, baš ti! Hoćeš li mi doći, razum mi smiriti, pamet izbistriti. Hoćeš li se sa mnom družiti, ljubav mi pružiti? Hej ti! Stefan Nešić

Mi Otvori se. Budi srećna. Budi nasmejana. Budi dovoljno jaka. Budi moja zvezda vodilja, moj razum i moja pamet. Budi moja kraljica, hodaj sa mnom po putevima posutih ruža. Hajde, da stvaramo nešto. Hajde, da stvaramo naš svet. Hajde, uhvati se za moje ruke i ne puštaj.   Hocu da budem zbog tebe srećan. Hocu da budem zbog tebe nasmejan. Hocu da budem zbog tebe jak. Hocu da budem tvoja zvezda vodilja, tvoj razum i tvoja pamet. Hocu da budem tvoj kralj, I da sa tobom hodam po putevima posutih ruža. Hajde, da stvaramo nešto. Hajde, da stvorimo naš svet. Hajde, daj mi svoje ruke i drži me. Stefan Nešić