Babaroga

Pitam se samo da li si stvarna?
Da li si realna?

Noćima te sanjam.
U snovima dozivam.
Da li neko drugi tvoju dušu slama kada ostaneš sama?

Boliš me kao rak rana.
Pitam se samo… voliš li me sada?

Gde li si sada?

Pitam se, pitam samo… da li o meni sanjaš tamo?
Da li me noćima dozivaš?
U svoje srce pozivaš? 

Pitanjima sebe mučim. 
Bez ikakvog odgovora slutim.

Verovatno me volela nisi.
Sa mojim osećanjima se igrala ti si.

Ni ‘’zbogom’’ mi nisi rekla.
Otišla si neka.

Duša me boli.
Srce se cepa.
Ali neka, neka.

Pokušala si da se igraš sa mnom davno.
Igračka sam ti postao stvarno.

Ovog puta neće ići tako.
Odbio sam te glatko.

Ceh sam već jednom davno platio.
Sebi život upropastio.

Pitam se, pitam… da li si stvarna?
Pitam se, pitam… da li si realna?

Od đavola sam anđela napravio.
Od anđela sam vešticu dobio.

Meni ne trebaju mrvice hleba.
Meni treba ljubav neka.

Ja za tebe muškarac nisam.
Igračka sam samo tvoja bio. 

Nađi novu igračku svoju.
Pa sa njom igraj igru tvoju. 

Ti nisi anđeo.
Ti nisi stvarna.
Ti si Babaroga prava!

Stefan Nešić